Мисисипи (Mississippi)
 |
 |
Мисисипи је 10. децембра 1817. године приступио Унији и постао 20. америчка савезна држава. До 1860. Мисисипи је постао највећи национални произвођач памука, а 55% становништва државе чинили су робови. Мисисипи је 9. јануара 1861. године прогласио сецесију од Уније поставши једна од седам држава чланица Конфедерације, које су чиниле највеће робовласничке државе САД. После Америчког грађанског рата поново постаје чланица Уније 23. фебруара 1870. године.
До велике миграције тридесетих година 19. века, Афроамериканци су чинили већинско становништво Мисисипија. По подацима из 2010. године 37,3% становништва чине Афроамериканци, што је највиши проценат од свих савезних држава. Мисисипи је био место значајних догађаја покрета за грађанска права као што су Побуна Оле Мис из 1962. године коју су покренули бели студенати који су се противили десегрегацији, убиство борца за људска права Медгара Еверса 1963. године и убиство тројице активиста за право гласа 1964. године.
Мисисипи је међу савезним државама прилично ниско рангиран када су у питању здравство, образовање и развој, али високо рангиран када је у питању сиромаштво. Пословица "Хвала Богу на Мисисипију" популарна је међу становницима других ниско рангираних савезних држава јер их екстремно ниско рангирање Мисисипија поштеђује последњег места на националним ранг-листама.
Мисисипи се готово у потпуности налази унутар приобалне равнице Залива и углавном се састоји од низијских равница и ниских брда. На северозападном делу се налази делта реке Мисисипи, као део њене алувијалне равни. Највиши врх је планина Вудал (Woodall Mountain) са висином од 246 метара надморске висине. У Мисисипију преовладава влажна суптропска клима.
Име савезне државе Мисисипи изведено је од истоимене реке Мисисипи која тече и чини њену западну границу. Европски досељеници су је назвали према речи из оџибвејске речи ᒥᓯ-ᓰᐱ (транслит. „misi-ziibi” — прев. „велика река”).
